(Ne)obično rokersko veče u Beogradu
Autor: Iz Beograda Marko Kovačević
Datum objave: 30. 06. 2014 - 11:31

(Ne)obično rokersko veče u Beogradu

Subotom uveče u Beogradu se možete provesti savršeno.. pardon,”extra”…ukoliko ste robot, to jest, neko drugo potpuno dehumanizovano biće, pa vam poseta nekom od klubova sa D.J. nastupima predstavlja zadovoljstvo...Ili ako su vam kriterijumi toliko niski pa ste zadovoljni i sa „svadba repertoarom“ o tužnim ljubavima, ili o majci koja te na rastanku pri polasku u veliki grad moli da pišeš često..opet tužno..kad malo bolje razmislim, u narodnjacima kao i da nema ničeg osim tuge...Ako vam je nešto od ovog navedenog dovoljno za dobar provod subotom uveče, ok, onda ne gubite vreme čitajući dalje ovaj tekst..

Ali, šta ako ste od tinejdžerskih dana zaraženi zvukom gitare, basa i bubnja?Onda grozničavo tražite mesto za sebe u rodnom gradu, mesto gde možete da čujete pravu svirku..Ne govorim o velikim koncertima svetskih zvezda, niti poznatih domaćih bendova..Želeo sam da čujem neku klupsku rock svirku, repertoar nije toliko bitan, važno da je uživo...Sinoć, 28.06.2014 uspeo sam u tome i proveo sam se super!

Beogradska grupa McBain(e) se hrabro drznula da bar na jedno veće „zauzme“ narodnjačku teritoriju..Naime, jedno od najlepših mesta u Beogradu, samo ušće Save u Dunav, je nadaleko poznato po splavovima koji pružaju hmm ajmo reći orijentalni tip provoda...Medjutim, sa jednog od splavova( koji ruku na srce i jeste pro rokerski orjentisan i tako čini ogromnu manjinu) na Ušću sinoć su, do prvih novobeogradskih solitera a i na drugu stranu do kraja Brankovog mosta, dopirali snažni decibeli Svetog muzičkog trojstva-gitare,bubnja i basa-praćenih moćnim vokalom. Pri tome, to nisu bili oni decibeli koji smetaju, koji neprijatno paraju uši, to je bio onaj zvuk koji čujete kad vas prvi put neko odvede na koncert pa se time „inficirate“ do kraja života..Onaj zvuk koji veže...

McBaine (grupa nosi ime simpatičnog snagatora iz serijala o Simpsonovima) je kao neki dobroćudni uragan protutnjala levom obalom Save donoseći sa sobom miris onog Beograda koji je pre tridesetak godina zahvaljujući svojoj kulturnoj ponudi zaista bio metropola..I kada je generacija naših roditelja mogla svoje prijatelje iz Engleske i Amerike slobodno da povede na beogradske svirke a naši gosti sa zapada su na njima mogli da čuju isti onaj kvalitet klupskog rokenrola kao u Londonu ili New Yorku..

Ok, ovi momci možda nisu najbolji muzičari koje možete čuti u životu, tačnije nisu virtouzi na svojim instrumentima, ali njihova usviranost i energija zaista ostavlja bez daha. I poštuju svoju publiku, ne dozvoljavaju joj da se ni u jednom trenutku dosadjuje..Redjaju se malo hitovi velikih svetskih bendova, malo ex-Yu..U njihovom repertoaru prepoznajem sponu izmedju mene i McBaine-a, definitivno su nam muzički ukusi vrlo slični, odrasli smo na istom zvuku, na istim bendovima..Uživam..I ne uspevam da se otmem utisku da neke pesme u izvodjenju ove grupe zvuče bolje od originala..A onda su nas vozeći kroz set listu dovezli na mesto odakle se dalje može samo Buldožerom..Šalu na stranu, ovaj tekst sam i rešio da pišem u trenutku kad sam čuo McB verziju jedne od pesama slovenačke grupe Buldožer..E pa momci, ako ste u stanju da odsvirate Buldožer, i to da ga odsvirate ovako, ja više ne moram ništa da čujem,za mene ste već veliki!

Na svirci je nažalost jedna stvar zakazala a to je bila publika..Njena brojnost tačnije, oni koji su bili verno su ispratili bend i za to kao nagradu dobili više od dva sata sjajnog provoda..
Oni koji nisu bili verovatno znaju zašto nisu bili..razumem ih donekle samo ako im je Colombia-Uruguay delovalo zanimljivije..ali samo donekle...Colombia i Uruguay su tamo negde a McB je naš, domaći..negujmo domaće bendove,trebaće nam...
Za kraj- svaka ti čast McBaine-bio si sjajan..jedino mi je žao što te rodni grad sinoć nije bio dorastao..Vidimo se uskoro! Tačnije,nadam se da će na sledećoj svirci biti toliko ljudi da se u stvari nećemo videti..Ja tebe hoću, naravno,ali ti mene nećeš u gužvi srećnih lica koja uveseljavaš svojom svirkom..Ostaj mi na pravoj strani, gradskoj...
Marko Kovačević, Beograd

/ Sažetak